Virtuelna kafa sa Ivanom Ćosićem

Zdravo Ivane! Za početak, predstavi nam se i reci na čemu radiš trenutno.

 

Ćao, ja se trudim prvenstveno da se predstavim kao kreativac koji radi na mnogo različitih projekata, ali mislim da je primarno to što se bavim dizajnom za svetske i domaće klijente, od toga pretežno živim preko godine, a od stvari koje radim sigurno je najpoznatije to što sam jedan od osnivača i domaćin internet konferencije wwvrsac, koja je nazvana najinspirativnijom u zemlji koja već pet godina funkcioniše pod sloganom “Živi lokalno – radi globalno”. U prošlosti, radio sam za veliki broj svetskih “A” brendova i na razvoju nekoliko startapa.

Šta ili ko je najviše uticao na tvoje profesionalno usmerenje i na inicijativu koju svakodnevno pokazuješ?

 

Mislim da je negde meni najbitnije to što ja ipak poznajem jako veliki broj kvalitetnih ljudi za koje znam da rade neke sjajne stvari i da su još uvek ovde i da se cimaju i da se trude da ovde žive, ali se za mnoge od njih jako malo zna. Zato se trudim da ih predstavljam, promovišem, povezujem, a mlade upućujem da nije potrebno da odlaze iz zemlje da bi radili sa sjajnim ljudima. Sa druge strane motiviše me to što nam je internet omogućio da radimo neke stvari koje ne bismo mogli sami, stvari koje su “beyond ourselves”, pogledajte recimo Wikipediju, ako je veliki broj ljudi uspeo da napravi nešto sjajno za celu civilizaciju i prevaziđe sve do sada napisane enciklopedije, meni je uvek na umu “šta bismo mogli mi da napravimo što je sjajno, kada bismo se dobro organizovali?”.

 

Kako si upoznao te ljude, da li si imao prilike tokom studija ili..?

 

Ja sam se oduvek u radu povezivao sa ljudima koji rade iste, slične, ili komplementarne stvari. Kada je pre više od 20 godina internet došao kod nas, veoma brzo su ljudi počeli da se povezuju. Tako je pred kraj devedesetih počeo da funkcioniše #design kanal na IRCu (chat-u) i tu sam se prvi put upoznao sa ljudima koje nisam znao uživo, a koji su se bavili dizajnom, kroz boravak u Petnici sam upoznao dosta ljudi, devedesetih su postojali takozvani Otvoreni klubovi koji su okupljali veliki broj mladih ljudi i organizovali radionice za njih, to je bilo sjajno mesto za upoznavanje. Kroz marketing agencije sam upoznao mnogo ljudi iz kreativne industrije, takođe i kroz hobi možete da upoznate mnogo ljudi. Imao sam priliku da sa mnogima postanem prijatelj kroz igranje video igara pre nekih 15-20 godina. Nikada ne znate gde će vas neko poznanstvo odvesti.

Tako je taj #design kanal sa chat-a prerastao u ekipu koja je bila odgovorna za pokretanje foruma Dizajnzona, koji je bio prvo mesto gde se okupljala kreativna zajednica na internetu. Onda je programerska ekipa želela svoje mesto okupljanja pa su se “odvojili” na DevProTalk forum, koji je okupio prvu pravu developersku ekipu u Srbiji i pomogao mnogima u svojim počecima. Dizajnzona je bila mesto gde se praktično formirala zajednica fotografa koji su veoma brzo uhvatili korak sa svetskim trendovima u Stock fotografiji. Svemu tome sam bio neka vrsta svedoka gde sam uspeo da upoznam stvarno sjajne ljude i da se uverim da rade neke sjajne stvari.

 

Ko su možda ljudi koje bi izdvojio?

 

Pa kada bih se nadovezivao na prethodno pitanje – Vujadina i Nemanju Divjaka sam upoznao još pre 2000. godine na gaming turnirima. Oni su napravili neke sjajne stvari na internetu, između ostalog jedan od svojih prvih file sharing servisa su prodali čuvenom Kim Dotkomu, koji je od njihovog projekta, zapravo od njihove baze korisnika napravio čuveni Megaupload. Marketing magovi bi to rekli ovako – Megaupload je nastao u Srbiji, što nije baš tačno, ali nije ni daleko od istine. Ovi momci su posle toga razvijali platformu flii.by koja je neka vrsta pandana YouTube-u a danas uspešno rade na nekim gaming projektima.

Na dizajn zoni sam upoznao Iliju i Gorana, koji su nekoliko godina kasnije lansirali servis ActiveCollab koji je jedan od svetskih lidera na polju softvera za saradnju na projektima, tamo sam upoznao i veliki broj fotografa od kojih sam neke već predstavio na konferenciji u Vršcu.

Kroz igranje video igara upoznao sam i Ivana Bjelajca, koji je nakon prodaje Devane kompaniji GoDaddy, postao jedan od direktora GoDaddy-ja. Nije mala stvar imati jednog od direktora Fortune500 kompanije u Beogradu i poznavati ga.

Čovek koji je administrator DevProTalk foruma je jedan od direktora kompanije FirstBeatMedia koja zapošljava veliki broj ljudi širom Srbije.

Ima mnogo primera, zaista je teško izdvojiti samo neke.

 

Kako si došao do ideje da pokreneš wwvršac i koji su najveći izazovi pri realizaciji takvog projekta?

 

Ja sam ideju o konferenciji po svojoj meri već imao negde u glavi, ideja za to je nastala još valjda 2010-2011. Kada se određeni broj ljudi koji se profesionalno bavi poslovima vezanim za internet okupljao redovno svakog meseca. Ta ekipa je bila poznata pod nazivom “Krokodili” jer je nastala nakon teksta Zorana Stanojevića o internet poslovanju “Velika bara – nigde krokodila”. Želeli smo da se povežemo i da pokažemo da postoje ljudi koji žive od Interneta. Posle nekoliko redovnih druženja nastala je i želja da organizujemo događaj, ali nismo to realizovali, ali sam ja u planiranju toga negde osmislio kakva konferencija bi bila “za moju dušu” i po mojoj meri. Tako da je ideja ostala u meni.

Onda je došla 2013. godina. Zrenjanska ekipa na čelu sa Vladom Kovačem je organizovala prvi Webiz i Zrenjanin je dobio konferenciju. Tog leta ekipa u Kikindi je pokrenula sopstvenu konferenciju i ja sam bio pozvan da budem Keynote predavač na njoj. Tu sam sreo svoje prijatelje Anđelu i Vladu i u običnom razgovoru u kafiću pitali su me “Zrenjanin ima konferenciju, Kikinda ima konferenciju – samo Vršac nema?”, i ja sam veoma jednostavno rekao “Hajde da je napravimo!”. Koncept sam manje više imao u glavi, samo je bilo potrebno pronaći novac – to je ujedno i odgovor na ovaj deo “šta je najteže”. Obratili smo se lokalnoj samoupravi, dobili smo podršku i obratili smo se Erste banci i VIPu i dobili podršku i od njih. Svi oni su još uvek uz nas i posle 5 godina.

Mislim da je glavni uspeh u tome što sam nakon iskustva sa mnogih domaćih događaja uspeo da napravim miks onih stvari koje meni najviše prijaju i da ne ponavljam greške drugih koje sam uvideo. Meni je bilo sjajno druženje i networking na konferenciji biZbuZZ u Nišu, shvatio sam da je mnogo važno da izdvojiš ljude iz Beograda i Novog Sada u neku novu sredinu i onda je druženje i networking normalna stvar. Kada je događaj u velikim gradovima obično svi dođu na jedno ili dva predavanja i imaju svoje obaveze posle toga i nemaju vremena za druženje sa ljudima. Sa druge strane, kao veliki ljubitelj TED-a, svidelo mi se kako ja lično mogu da gledam predavanje bilo kog predavača, to sam preneo na Vršac, da nema puno tehničkih priča, već da lične priče prenesu svi tako da može da ih sluša bilo ko. Sa Pariskog LeWeb-a sam “ukrao” to da je domaćin na sceni i da dočekuje goste i prijateljski priča sa njima, što daje toplinu konferenciji. Izbacio sam besmislene panele sa 7-8 ljudi gde svaki gost ima da kaže samo po jednu rečenicu i slično… Napravili smo jedan jedinstven miks koji se pokazao kao dobitna kombinacija.

Što se tiče teških stvari, prikupljanje novca je najteža stvar, a druga je negde deo priče sa smeštajem i prostorom za konferencije, naši manji gradovi nisu “konfigurisani” za konferencijski turizam, tako da smo i mi i Zrenjanin konstantno u problemu sa količinom smeštaja i sa prostorom za predavanja.

 

Koje bi savete uputio nekome ko pokreće svoj projekat/biznis?

 

Mislim da bi prvi bio vezan za ovo što sam upravo pričao – najbolji projekti su oni koji su rešenje i za tebe lično. Treba da se zapitamo – šta je to što fali u okruženju a da mi to možemo da napravimo i da bi ljudi platili za to?

Druga stvar je ako ne možemo da nađemo ovo prvo – šta je ono što znate da radite, što možete da radite još dugo vremena a da su ljudi spremni da vas plate za to?

Treća stvar je ako ne možemo ni prvo ni drugo – šta je ono što biste želeli da radite, što znate da će vas ljudi platiti za to, a da kroz rad naučite i unapredite svoje znanje, a spremni ste da u početku i ne zarađujete previše? To su sjajni projekti, novi poslovi se pojavljuju konstantno – i mogu se naučiti kroz rad, u početnu ne donose previše novca, ali kasnije postanu izuzetno profitabilni.

Četvrta stvar, bilo šta da odaberete od prethodnih – treba da se osvrnete oko sebe i razmislite o tome ko su ljudi koji vas mogu uputiti, podučiti, mentorisati o onome što želite da radite – povežite se sa njima.

Peta bi bila da ne možete sve sami – opet osvrtanje oko sebe, koga poznajete i voleli biste da radite sa njima na nekom projektu koji odaberete, bez tima teško da možete mnogo postići.

Ako na prethodna dva ne možete da pronađete odgovore, onda je savet da razmislite na kojim događajima se okupljaju ljudi koji vam mogu biti dobri saradnici ili mentori – budite na tim događajima i upoznajte što više ljudi.

Konačno najvažnija stvar koju sam naučio na teži način: ideja je ništa – realizacija je sve. Možete imati gomilu super ideja, ako nemate ljude sa kojima možete da ih realizujete i znanja za to, isto je kao i da nemate ideju. Niko vam neće ukrasti ideju, slobodno je “bounce”-ujte kod drugih, ako imaju sličnu – udružite se, ako im se sviđa – udružite se, ako im se ne sviđa zapišite reakcije i unapređujte ideju dok ne okupite tim za realizaciju.

 

Ako piješ kafu, koja ti je omiljena? 🙂

 

Kod kuće pijem instant kafu u nekoj od Gold verzija, ta aroma mi je super, i gledam da nađem najveću šolju, obično se deo i ohladi dok je popijem. Dok sam u gradu volim one velike kafe sa mnogo slatke pavlake, inače u običnoj verziji naručujem produženi espresso bez mleka.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *